Љубавни разговори III

Твој живот је сама светлост.

Из мојих тмина пружам ти руке,

чежњиве руке... и ти се смешиш

али ти...ти не разумеш.

Када светлост заслепи очи

навикнуте на таму

како руке да знају

коме су се пружиле?

А бол који једно другом наносимо

време брише и срце заборавља,

али часови среће остају,

њихов је сјај у нама...

Lovers by Stephanie Farago

Без трагова

Ја сам некада газила бешумним стазама немог бунила.
Тихо. И без трагова.
Шум прашума слушала туђим шкољкама
и газила тамо где људска нога још није крочила.

Ту беше граница где нестајаше све људске несреће.
Ту где је свака врата отварала врелина мојих дланова.
Том сам земљом некада владала,
данас сумњам и да је постојала.

Visionary by Stephanie FArago