петак, 21. фебруар 2014.

Упорност



У загушљиву чекаоницу ушао је човек не сасвим непријатног лица.
Године су му на лицу уклесале таман онолико бора колико је и ред за његових шездесетак година.
Читава његова појава одавала је персону која као да је остала заглављена негде на пола пута између господина и неотесанца.
Овај, рецимо, полугосподин, хитро се устреми ка пулту за којим је седела медицинска сестра и ужурбано оверавала рецепте.
-Ја сам заказан за данас код докторке. - рече крепким гласом.
-Дајте ми књижицу. - уњкавим гласом одговори жена за пултом.
-Чика Ђорђе, ваша књижица није оверена. - рече након неколико секунди.
-Прошлог пута нисте то проверавали, није вам радио компјутер, а сад проверавате!
-Па, чика Ђорђе, не морамо ми проверавати баш сваки пут, али ваша је дужност да на заказани преглед дођете са уредно овереном књижицом. - љубазно одговори сестра.
-Али ја имам право на преглед!
-Ви имате права, али имате и своје обавезе.
-А како то да прошлог пута нисте проверавали, није вам радио компјутер, а сад проверавате!
-Па, није радио компјутер, али то не значи да књижица не треба да буде оверена. Ваша је дужност да је оверите пре него што дођете на преглед.
-Али ја имам право на преглед!
-Имате право, али имате и своје обавезе.
-А како то да прошлог пута нисте проверавали, а сад проверавате?
-Па није радио компјутер прошлог пута.
-Али ја имам право на преглед!
-Питаћу докторку! Дајте ми књижицу да пронађем картон. - не губећи стрпљење рече жена у белом.
Улазећи у картотеку процеди кроз зубе:
-Дркаџијо матора...