среда, 9. децембар 2015.

ТЕСЛА ЈЕ ГЕНИЈЕ

Знам да ово што сам написала у наслову није никаква новина и да је то опште позната ствар, али ја заправо нисам мислила на научника већ на произвођача мобилних телефона.

А лично имам и разлога да чврсто стојим иза онога што сам написала.

Био је кишни септембарски дан када сам у пословници МТС-а уз двогодишњи уговор за интернет пакет добила и Тесла таблет. Можда се и сећате промоције која је била пре три месеца, а можда нисте ни знали за њу, тек промоција је трајала кратко а интересовање за њу је богами било велико. Не догађа се сваки дан да за шесто динара месечно добијете таблет. 

Тесла таблет, тачније.  

Истини за вољу тада нисам имала појма каква је то марка и шта ме следује али супруг није имао дилеме.
 ,,Нека то буде поклон за твој рођендан, ако се слажеш.“
 ,,Слажем се," рекох ,,мада нисам сасвим сигурна шта  ћу ја са таблетом.“ 





То је било дванаестог септембра. До мог рођендана двадесет и петог септембра сам имала потпуно другачији (шта бих ја радила да немам овај таблет) став.

Тај дивни мали уређај  очас посла је заузео значајно место у нашим свакодневним активностима. Дао нам је другачији квалитет живота.

Да ми је пре тог дванаестог септембра неко рекао да ћу једном написати овакву реченицу описујући неки уређај вероватно бих презриво отпухнула и рекла нешто попут ,,ма јес, баш...“
Е сад..јес' да звучим као нека јефтина реклама, али ваљда човек има право да се одушеви нечим, онако за свој грош.

Међутим...

Већ након првог коришћења запазила сам да батерија мог уређаја не држи дуже од три четири сата и то кад уређај није ангажован. То ми се учинило премало, па сам се мејлом обратила произвођачу и објаснила укратко шта је у питању и питала шта ми је чинити. Добила сам брз и љубазан одговор: 
,,Жалим случај, обратите се најближем сервису да поправи квар у гаранцији."  

То моје слање би се можда  отегло да већ сутрадан таблет није, што би реко наш народ - црк'о. Неће да се пуни и тачка. 
Пронашла сам на интернету контакт овлашћеног сервисера, позвала људе а они ми лепо објаснили да треба да:

  • уређај лепо упакујем, 
  • опишем укратко проблем и 
  • позовем курирску службу са којом сарађују, а која уређај у оба смера транспортује о трошку сервисера или произвођача (не знам тачно, тек није мени на терету). 
И стварно, у року од свега три-четири дана уређај је био сервисиран и враћен уз извештај да је квар уочен, отклоњен и да је био софтверске природе. Ја срећна и задовољна оваквом пословношћу.
Али, наравно, сви подаци, све апликације, све је било избрисано. Бацим се опет на посао (богами требао ми је читав један дан) да кудикамо све вратим на старо. Да вам не причам да смо се за тих неколико дана без таблета сви мало погубили. 

Елем, све би се срећно завршило да то није био тек почетак моје муке са таблетом.
Није прошло ни месец дана када се поновила иста ствар. Из чиста мира таблет опет није хтео да се пуни. Опет иста прича, нервоза, стрес, паковање, описивање проблема, звање, слање, контактирање курира, помисао на изгубљене податке и на још један дан потребан да се после сервиса све врати на старо и питање:,,Зашто Боже, зашто мени?!"
А жена на централи курирске службе ми изричито неколико пута наглашава:
 „Молим вас добро га упакујте.“ 
,,Ма немате бриге, најбоље што умем, у оригиналну кутију увученог у врећицу , и са заштитном фолијом преко.“



 Не, није помогло.

Сутрадан сам добила позив из сервиса и обавештење да је мој уређај запримљен и да му је  поломљен тач панел, да тај квар не подлеже гаранцији, да могу да зовем курирску службу да се жалим или да платим 4.500 хиљаде динара да се замени тач  па да се тек онда приступи поправци у гаранцији.
Као да ме је неко полио хладном водом.


Могла сам да истерујем правду али од свега тога  добићу само чир на желуцу, а штета остаје мени, па мени. Замолила сам их да ми дају мало времена да размислим. И размишљала сам, али никакво смислено решење ми није падало на памет.

У реду, платићу али шта плаћам? Хоће ли уређај убудуће радити или ме чека исти овакав шоу програм? Да ли  је можда боље да погледам неки половни таблет, а неке поузданије марке (и шта то уопште значи),  да ли је ово само несрећан сплет околности  и све тако у круг.
Требало је већ да одговорим људима у сервисном центру а ја и даље нисам знала шта ћу: поправљамо или ми га враћају таквог никаквог да ме подсећа на пораз и сваки пут подгрева ружна осећања која ми горе у стомаку.

Зачудо, нисам била љута, више сам била тужна. Тај осећај да си немоћан, да си остављен на цедилу, да свако пере руке од сопствене одговорности. Гоњена тим осећањима а свесна да је све можда само сплет околности које се догађају свуда у свету и свуда у сваком послу, села сам увече за рачунар и написала мејл произвођачу у коме сам након што сам објаснила случај написала и ово: 

"Ви, наравно желите да освојите тржиште и ја вам желим много успеха у томе, али будите поучени мојим примером и размислите о следећем: потрошачи се не одлучују за неку марку јер је она боља од других већ се одлучују за осећај сигурности који им таква куповина пружа. Сазнање да ће им произвођач пружити подршку када им она затреба и да се неће осећати остављени на цедилу, као на пример ја у овом случају.
У данашње време када искуства незадовољних корисника путем интернета и друштвених мрежа лако нађу пут до других потенцијалних купаца углавном начине више штете него што се то може измерити.
Волела бих да уместо овог поражавајућег осећаја имам онај да постоје и такви произвођачи који брину о својим корисницима и вољни су да помогну. Надам се да ће моје искуство помоћи да неки будући купци буду лишени ових ружних догађаја и осећаја која су мене задесила."

Искрено, нисам очекивала више од љубазног одговора у коме се само ,,жали случај", али преварила сам се. Већ колико сутрадан ујутру из сервиса ми је господин који се представио као Раша телефонирао и рекао како им је произвођач проследио мој мејл, како су га сви прочитали, да је свима стало да крајњи корисник буде задовољан и да је произвођач одлучио да ми да - потпуно нови уређај.

Била сам шокирана. Све се одиграло муњевитом брзином. Тог истог дана су ми послали уређај, а сутрадан ујутру сам га имала у рукама. Тачније добила сам га данас, деветог септембра и у тренутку док пишем овај текст мој нови уређај лежи на свом почасном месту.

 Остала сам затечена, најпре одлуком, а затим брзином и ефикасношћу којом се све одиграло.
Ја заправо нисам добила само нови уређај већ нешто далеко вредније. Добила сам поверење у људе који су учествовали у читавом догађају и фирме које они представљају.
Својим гестом су ми рекли ,,Не, ти ниси за нас потрошач без имена и лица, већ особа о којој желимо да водимо рачуна." Данас, када чујете гомилу негативних примера о томе како великима није стало до малих овај гест је преседан и са највећим задовољством причам ову причу.

Иако ће можда неверне Томе вртети главом и говорити да је ово плаћени текст јер им можда ово звучи исувише филмски да би било истинито, па ипак, све је тако од А до Ш. Срце ми је пуно одушевљења, заправо веровала сам да ћу успети да напишем овај текст пре него што нови уређај стигне до мене али предухитрили су ме за читав један дан.

Иако је већ време да се спремам на пут на међународни семинар и иако већ касним са припремама уживам пишући овај текст. Чини ми се да је веме да добре вести одзвањају јаче од лоших.