ПОКЕМОНИ: ПЛАГИЈАТ ИЛИ ОРИГИНАЛНО ДЕЛО? ПИКАЧУ

-Хало, Сатоши! Tужићу те за ауторска права! Твоји покемони су чист плагијат.

Згрнуо си грдну лову на покемонима али ја, JA сам та која је креирала изглед и моћи твојих покемона. Шта се правиш блесав, боље уложи неку кинту у очувању станишта свих тих врсте чији си изглед и особине представио као своје оригинално дело!

Овако би комотно могао да започне разговор између Сатошија Тајирија, творца покемона и Мајке Природе.

Не чини ли ти се да је наше (људско) понашање и однос према мајци природи је у најмању руку размажен.

То му дође овако :

Замисли маму која спрема ручак, кува, пере (познајеш ли такву маму?) и стара се да њена деца имају све што им треба за удобан живот, од укусног ручка до чистог веша. 

Али њен Лаза (материна маза) је једно обично размажено дериште које иде за њом и шутира је у ногу, гребе и чупа јер хоће ручак одмах, хоће хлеб а не погачу, хоће... схватио си поенту.

Мама трпи, трпи и упозорава ,,Немој Лазо, пусти ме, стрпи се, немој, то ме боли, повређујеш ме!" а онда у једном тренутку-ШЉАС! Опали размаженом Лази такву шамарчину да се Лаза пет минута врти око своје осе.

И сад замисли да Лаза уместо да прекине да малтретира Мајку он и даље иде за њом, шутира је и чупа али је претходно ипак добро размислио. Нажалост,  не о томе зашто добија по носу, Лаза не схвата да је мамина шљага последица његовог понашања, него наш несрећни Лаза размишља како да  његов нос избегне ударац, а да при том ништа не мења у свом понашању.

Баш као и човечанство.

Радије ће смишљати како да га штета коју је нанео заобиђе него како да престане да је наноси.

Ово о мами и Лази  испричала сам због Пикачуа. Тачније због Теншенског зеца.
С једне стране имамо свет који је полудео за покемонима а с друге стране животиње које су Сатошију послужила као инспирација а која су, додуше не све, на рубу истребљења. Најчешће због угрожавања њихових станишта (читај људских активности).

Инспирацију за Пикачуа  донео је  мали  глодар по имену Тјеншенски зец. Ово мало слатко створење је из реда Лагоморфа (зечева) а из фамилије Пика (изненађење, изненађење).

Пика (Ochotona iliensis) је ситни сисар, са кратким удовима и заобљеним ушима.

Тело му је дугачко од 15 до 23 сантиметара, а тешко од 120 до 350 грама. 

Тјеншенски пика је први пут описан 1983. године након чега више од 20 година није виђен.

Процењује се да их данас има мање од хиљаду. 
То је ужасно мали број за једну врсту. Тјеншенски Пика живи у пукотинама стене планине Тјен Шен која се због активности људи полако смањује. Све то озбиљно угрожава ову преслатку врсту чија је слика недавно била хит на интернету.

Од ,,Јаоо, што је сладак!" клик, клик, лајк, шер, Пика није имао много вајде, напротив. Популарност неке животиње обично (заправо увек) значи и њено изловљавање и угрожавање као у случају рибе кловна и њене популарности након цртаног филма ,,Потрага за Немом".

Пробај да погодиш како је настало име Пикачу.

а) Сатоши Тајири је први пробни цртеж показао црногорацу по имену Блажо који је чудећи се научном имену узвикнуо ,,Пика! Чу (ш)!" .

б) Сатоши је искомбиновао научно име фамилије Пика (Pica) и чу (chu) израз који Јапанци користе као звук пољупца (као наше цмок).

в) Сатоши је питао Земунца Мунзу да ли би волео да има Каћу за партнерку у покемон игрици на шта је Земунац одговорио ,,Пи! Качу?! Нечу!"

Одвратне навике слатког Пикачуа

Пике су биљоједи, баш као и зечеви, и баш као и они имају једну грозну навику. Након јела мали слатки пика(чу) произведе мекани зелени измет који затим поједе (фуууј). На тај начин подстиче ферментацију и варење у желуцу. Тек тада у даљем процесу варења као финални производ избаци чврсти фекални пелет.

У овом посту толико од мене и о томе ко су покемони заиста. Хтела сам да их набројим много више од једног али схватила сам да би то потрајало. Ако ти се допало остави коментар или ми пиши.

У следећем посту видећемо ко је Поливаг.