Садашња песма

Да ли си се  икада упитао

шта значи умрети?

Или си уместо тога цео живот слутио

шта значи живети

све тражећи живот на оном месту

на коме ниси?

На то место ћеш свакако отићи

Једном када добијеш седмицу на лотоу.

Зар ниси одувек  веровао

да је срећа у времену које долази?

Или барем

у ономе које је прошло,

живећи вечито између

„Када бих...“  и „ Да сам...“

Да ли си икада пробао да шеташ

са ове стране разума?

На ову страну разуман човек

ретко залази,

јер га остали разумни људи тада

почну називати неразумним.

Неразумни никада не иду на ту страну разума.

Осим када одрасту.

Испричаћу ти понешто о томе

ако ме једном сретнеш

на овој страни...

Ако ме једном сретнеш

са ове стране разума

показаћу ти место

на коме се разум оставља

да би се на љубави

препловила вечност.

Са ове стране разум не залази.

Претежак је да би прелетео

време које стоји,

натоварен

сопственим мишљењем и критиком.

Разум једино путује

на времену које јури

а које је увек испред њега.

Да ли си икада умро да би живео?

С ове стране живота не чека те ништа

осим спокоја,

јер се са ове стране од тебе и не тражи ништа

осим онога што можеш да даш.

Да ли те је ико икада учио да живиш

а да не животариш?

Или да волиш тако 

да љубав сама себи буде награда

а не услов за учињена задовољства?

Да ли си икада волео што живиш

осим онда када си живео

јер си волео?

Научи да волиш као да ти је први пут.

Као да ти је последњи пут.

И тако сваки пут...

Да ли те је ико икада учио да у џепу нема вредности

која те може учинити бесмртним?

Не постоји џеп, довољно дубок

Да у њега стане сећање

које ће те оживети 
једном када постанеш сећање.

Да ли си икада гледао како ти пролази будућност  

заоденута  пурпуром

несвестан да је то тек будућа прошлост?

Да ли си икада помислио да

прошлост и будућност не постоје

осим онда када их измишљамо

да би нас болеле?

Постоји само тренутак који се зове Сада

и место које се зове Овде.

Ту  живи.

И живећеш...