ПОКЕМОНИ: ПЛАГИЈАТ ИЛИ ОРИГИНАЛНО ДЕЛО? ПОЛИВАГ

Поливаг је одличан пример покемона који заиста постоји.
Што значи да се њихов творац Сатоши Тајири не може баш похвалити тиме да је поливаг његово оригинално дело.

Као што је Пика зец послужио као инспирација за Пикачуа. за поливага је модел  била врста која се у високим научним круговима назива Rhacophorus dulitensis. Ко баш жели да се позабави њеном систематикоm може да баци поглед на ову  црвену листу угрожених врста на којој се налази од 2004. године као врста која је близу истребљења.

Енглези је зову Jade tree frog што би преведено на наш језик значило нешто као жаба боје жада која живи на дрвету. Ако смишлиш неки краћи и и паметнији назив на српском обавезно ме обавести.
Ми истина и немамо неки назив за њу, то је зато што је у Србији а ни околини свакако нећемо видети. Ова жаба живи  на острву Борнео, у Индонезији и Малезији.
Јавља се у равним и брдовитим кишним шумама.

Највећи део времена врста проводи у шумским крошњама али када услови постану повољни мужјаци и женке се окупљају на ниском растињу и учествују у масовном узгоју младих. Граде мекана удобна гнезда на око два метара изнад воде одакле ће пуноглавци пасти у воду и тамо наставити свој развој.

Жабу од жада је лако идентификовати јер је карактеристично обојена. Глава јој је жућкаста, леђа зеленкаста, бокови светлуцаво светло плави.



Трагична чињеница: Постала је ретка јер губи своје станиште (читај због људских активности).



Поливаг је водени покемон и јасно је да јеу питању пуноглавац. То се види већ на први поглед, уосталом еволуира у жабу па ту нема места сумњи, али оно уврнуто у вези Поливага је она вртложна шара на његовом стомаку.
Мислиш да је то естетски дизајн?

Изненађење, то су - изнутрице. (Фуј, фуј, фуј).

Ако кликнеш овде отићи ћеш на место са којег је слика преузета.

Овде има неколико сјајних фотографија ове жабе.

Прави покемон има потпуно прозирно тело и  унутрашњост нашег пуноглавца је потпуно уочљива.


Да ли би и ти волео да видиш сопствени доручак након што га поједеш? Није баш практично, мама би увек знала кад јој мазнеш теглу са слатким зар не?

ПОКЕМОНИ: ПЛАГИЈАТ ИЛИ ОРИГИНАЛНО ДЕЛО? ПИКАЧУ

-Хало, Сатоши! Tужићу те за ауторска права! Твоји покемони су чист плагијат.

Згрнуо си грдну лову на покемонима али ја, JA сам та која је креирала изглед и моћи твојих покемона. Шта се правиш блесав, боље уложи неку кинту у очувању станишта свих тих врсте чији си изглед и особине представио као своје оригинално дело!

Овако би комотно могао да започне разговор између Сатошија Тајирија, творца покемона и Мајке Природе.

Не чини ли ти се да је наше (људско) понашање и однос према мајци природи је у најмању руку размажен.

То му дође овако :

Замисли маму која спрема ручак, кува, пере (познајеш ли такву маму?) и стара се да њена деца имају све што им треба за удобан живот, од укусног ручка до чистог веша. 

Али њен Лаза (материна маза) је једно обично размажено дериште које иде за њом и шутира је у ногу, гребе и чупа јер хоће ручак одмах, хоће хлеб а не погачу, хоће... схватио си поенту.

Мама трпи, трпи и упозорава ,,Немој Лазо, пусти ме, стрпи се, немој, то ме боли, повређујеш ме!" а онда у једном тренутку-ШЉАС! Опали размаженом Лази такву шамарчину да се Лаза пет минута врти око своје осе.

И сад замисли да Лаза уместо да прекине да малтретира Мајку он и даље иде за њом, шутира је и чупа али је претходно ипак добро размислио. Нажалост,  не о томе зашто добија по носу, Лаза не схвата да је мамина шљага последица његовог понашања, него наш несрећни Лаза размишља како да  његов нос избегне ударац, а да при том ништа не мења у свом понашању.

Баш као и човечанство.

Радије ће смишљати како да га штета коју је нанео заобиђе него како да престане да је наноси.

Ово о мами и Лази  испричала сам због Пикачуа. Тачније због Теншенског зеца.
С једне стране имамо свет који је полудео за покемонима а с друге стране животиње које су Сатошију послужила као инспирација а која су, додуше не све, на рубу истребљења. Најчешће због угрожавања њихових станишта (читај људских активности).

Инспирацију за Пикачуа  донео је  мали  глодар по имену Тјеншенски зец. Ово мало слатко створење је из реда Лагоморфа (зечева) а из фамилије Пика (изненађење, изненађење).

Пика (Ochotona iliensis) је ситни сисар, са кратким удовима и заобљеним ушима.

Тело му је дугачко од 15 до 23 сантиметара, а тешко од 120 до 350 грама. 

Тјеншенски пика је први пут описан 1983. године након чега више од 20 година није виђен.

Процењује се да их данас има мање од хиљаду. 
То је ужасно мали број за једну врсту. Тјеншенски Пика живи у пукотинама стене планине Тјен Шен која се због активности људи полако смањује. Све то озбиљно угрожава ову преслатку врсту чија је слика недавно била хит на интернету.

Од ,,Јаоо, што је сладак!" клик, клик, лајк, шер, Пика није имао много вајде, напротив. Популарност неке животиње обично (заправо увек) значи и њено изловљавање и угрожавање као у случају рибе кловна и њене популарности након цртаног филма ,,Потрага за Немом".

Пробај да погодиш како је настало име Пикачу.

а) Сатоши Тајири је први пробни цртеж показао црногорацу по имену Блажо који је чудећи се научном имену узвикнуо ,,Пика! Чу (ш)!" .

б) Сатоши је искомбиновао научно име фамилије Пика (Pica) и чу (chu) израз који Јапанци користе као звук пољупца (као наше цмок).

в) Сатоши је питао Земунца Мунзу да ли би волео да има Каћу за партнерку у покемон игрици на шта је Земунац одговорио ,,Пи! Качу?! Нечу!"

Одвратне навике слатког Пикачуа

Пике су биљоједи, баш као и зечеви, и баш као и они имају једну грозну навику. Након јела мали слатки пика(чу) произведе мекани зелени измет који затим поједе (фуууј). На тај начин подстиче ферментацију и варење у желуцу. Тек тада у даљем процесу варења као финални производ избаци чврсти фекални пелет.

У овом посту толико од мене и о томе ко су покемони заиста. Хтела сам да их набројим много више од једног али схватила сам да би то потрајало. Ако ти се допало остави коментар или ми пиши.

У следећем посту видећемо ко је Поливаг. 

ПОТРАГА ЗА НЕМОМ: Да ли је Марлин стварно Немов тата?

Пиксаров анимирани цртаћ ,,Потрага за Немом" је 2003. године освојио Оскара за најбољи анимирани цртани филм и номинацију за најбољи оригинални сценарио.

Писац сценарија Ендрју Стентон  је ипак превидео једну кључну ствар из стварног живота ових риба.
 У ,,Потрази за Немом" риба по имену Марлин очекује принове са својом партнерком. Након што је велика риба појела његову жену и сву будућу децу осим малог јајашцета које ће касније добити име Немо, Марлин посвећује сву пажњу томе како да заштити свог јединца.
Када риболовци ухвате малог Нема и он заврши у акваријуму једне зубарске ординације у Сиднеју, Марлин креће у потрагу за њим и доживљава којекакве згоде и незгоде.

Добро, није сад да хоћу да тражим длаку у јајету и да цепидлачим,  цртаћ је сасвим океј, осим чињенице да би Марлин у ситуацији која је приказана у цртаћу постао-Немова мама.
Да не причам о томе да је Немова мама требала да буде представљена као крупнија јединка од тате.

Уосталом Немова мама је прво била мушко.

Ако ти је ово збуњујуће чекај да чујеш остатак приче.

Марлин и Немо су рибе кловнови. Риба кловн је у науци позната као Amphiprion percula.  Потиче из тропских вода и има способност да мења пол. Она је секвенцијални хермафродит који се роди као мужјак а затим се у претвара у женку.

Све рибе кловнови се рађају као мужјаци.
Хијерархија ових риба је строго одређена. У групи се налази женка која је најкрупнија и на самом врху лествице, и неколико мужјака. Женка се пари само са најкрупнијим мужјаком из јата. Када женка угине, мужјак са којим се парила нарасте и постаје женка а остали мужјаци из јата такође порасту и помере се за једно место у хијерархији.
Новонастала женка ће се сада парити са најкрупнијим мужјаком који ће једног дана такође постати женка, а он (који је сад она) ће бити замењен наредним најкрупнијим мужјаком.
Значи, у ситуацији у којој се нашао Марлин би постао и остао женка до краја живота.

Због популарности цртаћа ,,Потрага за Немом" научници су установили да је само пет година након што је цртани филм приказан, популација ових риба опала за невероватних 75%.
То је страшан податак.
Деца су пожелела да имају сопственог Нема, а родитељи су потрчали да им га набаве. Врста је на ивици да буде регистрована као угрожена.

Савет: Оставите Нема на миру. 

ХЕРМАФРОДИТИ: Да ли се то маже на хлеб?

Пол ћеш најлакше променити ако си, рецимо, риба кловн или орада. Ако ипак ниси риба кловн а и даље читаш овај текст ево пар речи о томе шта су  хермафродити.

Појам хермафродит описује биће које је двополно. Односно то је биће које ствара и мушке и женске полне ћелије. То значи да је и мушко и женско. Не увек у исто време.

Легенда о Хермафродиту

Реч хермафродит потиче из грчке митологије и везана је за причу по којој се речна нимфа Салмакида на први поглед заљубила у прелепог Хермафродита, сина бога Хермеса и богиње Афродите. Он ју је одбио, али му је Салмакида, док се Хермафродит купао у реци, пришла и обгрлила молећи је богове да заувек здруже њихова тела.
Ганути њеном љубављу богови су јој удовољили и претворили Хермафродита у биће које сједињује оба пола. Легенда даље каже да би свакога ко би се касније окупао у том извору сналазила иста судбина.

Хермафродитизам је честа тема античке ликовне уметности и књижевности.

Неке рибе и бескичмењаци знају да буду секвенцијални хермафродити, односно у стању су да мењају пол тако што један део живота проведу као мужјак, а други као женка или обрнуто.
Постоје и они други који су попут пужа или кишнe глистe хермафродити код којих су истовремено присутна оба пола.

Али природа није одушевљена самооплодњом и доста труда улаже да је спречи. Па се користи триковима као што је дихогамија (компликована рач која значи да је испољавање пола временски раздвојено). Јединка део живота буде мужјак, а део живота женка.
Или херкогамија (још компликованија реч) где су полни органи просторно одвојени па је самооплодња онемогућена или барем отежана.

Чему толики труд?

Чиме је то олакшано размножавање ако такви организми ипак не моге да се паре сами са собом?

Јер је организмима тако лакше да укомбинују дејт.

Зашто се природа толико труди да спречи самооплодњу?

Разноликост гена обезбеђује здраво потомство. 

Уколико неко има неку болест или аномалију велика је вероватноћа да се тај ген умуљао негде и код његових сродника. Можда се није испољио, али вероватно је ту.
Ако се сродници са том аномалијом укрсте, повећава се и вероватноћа да ће се она пренети  на њихове потомке.
Избегавање ових ситуација му дође као вечити слалом мајке природе између аномалија и мутација тј. њени вечити покушаји да их избегне.

А шта каже закон?

Из истог разлога се и међу људима избегава укрштање у сродству. И закон је ту умешао прсте, или боље рећи чланове. У овом случају члан 19.

По закону републике Србије (Породични закон) забрањено је ступање у брак сродиницима до VI степена сродства јер се одавно зна да недовољна разноликости гена (уколико потичемо од истог претка онда је велика вероватноћа да имамо сетове истих гена) на потомство може да остави разноврсне негативне последице. Најчешће у виду урођених болести или деформитета.

Степен сродства није исто што и колено и не треба их мешати.

И за крај приче о хермафродитизму преносим вести из несвести:

У пољском граду Тушину 2014. године градска управа  је започела необичну полемику. Требало је, наиме, да новоотворени парк за децу носи име Вини Пуа. Градски оци су сматрали да Вини Пу није примерен лик јер је, како су закључили, Вини Пу-хермафродит. ,,Вини Пу је го од појаса на доле и не види се јасно ког је пола" навели су  у закључку.
Није ми најјасније да ли је поменути закључак плод њихове ,,генијалности" или само опробана тактика ,,скрени пажњу јавности  док ми донесемо неки спорни закон".
Стара добра тактика. Код нас готово никада не омане...

СУЂЕЊЕ ГЛИСТИ

Мала школа шашаве науке

Тужилац: Оптужени, реците своје име и презиме!

Оптужена: Lumbricus terrestis, надимак: Кишна глиста. 

Тужилац: Заклињете се да ћете говорити истину и само истину тако вам пецарошка лењост помогла? 

Оптужена: Заклињем се! 

Тужилац: Оптужени сте да сте гадно, љигаво створење, да уништавате салату и да рупама које ријете оштећујете саднице биљака, као и да плашите саблажњиве девојчице својим љигавом појавом. Шта имате да кажете у своју одбрану? 

Оптужена: Али ја ријем рупе да бих уситнила земљу и да биљке лако могу да узму оне важне минерале који том приликом доспеју на површину, а и да вода и ваздух могу да испуне те рупе и тако доспеју до корења биљака. Ако при том оштетим и неку садницу, ја се заиста извињавам. Није намерно. 

Тужилац: У моменту када сте утегљени и донети на ово суђење ви сте, госпођо Терестис, уносили некакву трулеж у рупу. Шта вам је то требало? 

Оптужена: Извињавам се, ословљавајте ме, молим вас, са господин Терестис, код претходног питања сам постала мушко. 

Тужилац: Хммм, молим вас да се убудуће уздржите од мењања пола током испитивања. Дакле, одговорите на питање! 

Оптужени: Па, постоји тај један грашак са којим се радо дружим и он ме је замолио да му донесем мало трулежи да направи хумус за вечеру. 

Тужилац: Вас и ваше другове оптужују да на хектару земље имате обичај да организујете непријављене митинге. Научници тврде да вас на тим скуповима учествује прави мали милион.
Оптужени: Тачније, два милиона. 

Тужилац: Побогу! Ви имате део тела који се зове самар, јаше ли вас ко? 

Оптужени: Не, самар нам служи као торба. 

Тужилац: А у њој кријумчарите шећер и кафу? 

Оптужени: Не, не, у њему носимо јајашца, сертификат и потврду из социјалне службе да су јајашца наша и да смо у стању да се старамо о њима. 

Тужилац: Немам више питања. Молим да приступи сведок оптужбе. Ваше име? 

Сведок: Talpa europeae, надимак: Кртица. 

Тужилац: Шта ви, господине Еуропеае мислите о овој овде присутној госпођи, пардон, господину Терестис? 

Сведок: Млого је слатак, а док се представљао била је млого слатка. Мљац. 

Тужилац: За шта је оптужујете? 

Сведок: Побегла ми из оставу, што неје ни лепо ни културно. Ја сам гу културно и фино одгриз'о главу и метн'о је у оставу да ми не побегне док поново огладним. Али док сам ја огладнеја њој гу израсла нова глава и док сам ја гледајо Пинк она се изљигавила кроз мој дневни боравак и украла ми вечеру, то јест побегла. 

Тужилац: Немам више питања. Позивам сведока професорку биологије Дону Стормбрингер да приступи. Заклињете се да ћете говорити истину и само истину. 

Професорка: Заклињем се, свих ми глиста у башти. 

Тужилац: Да ли је истина да су једне кишне ноћи, башту у којој садите цвеће преплавиле кишне глисте? 

Професорка: Истина је. Оне воле кишу јер кожу морају да одржавају влажном да не би дехидрирале. Мени то не смета, осим кад почну да гамижу по бетону, па морам да их хватам и враћам у башту. Тад су ми знате... па, мало љигаве. 

Тужилац: Може ли се веровати некоме ко мења пол к'о чарапе? 

Професорка: Мислите на то што је глиста хермафродит? То код нижих организама није ретка појава, па ипак она никада не оплођава саму себе. Шта се чудите, ви као да никада нисте видели хипстера, и он му дође ко женско ли је, мушко ли је? 

Тужилац: Молим вас да будете политички коректни! Знао сам да је ризично вас довести у судницу. Ви увек имате неке бизарне приче. 

Професорка: Е, па ви ако хоћете да се правите фини и на ноте, ви идите на фејсбук па глумите до прекосутра. Природа нема пардона када је у питању опстанак врсте и она... 

Тужилац: Добро, добро, нећемо сад... каква је то вика позади!!! 

Главни жандар: Несрећа, господине, Кишну глисту је напао ашов, љубоморан јер му Кишна глиста узима посао. Каже у свету се на фармама производе глисте и продају пољопривредницима. Нико више неће ашов да узме у руке. Пресекао је Кишну глисту на пола! Тужилац: Па је л’ мртва?! Мртав?! До ђавола, ког је пола била... био у моменту напада?!! Главни жандар: Не знамо господине, било нам је незгодно да загледамо. Али није мртва... мртав. Још горе, поделила се на две глисте и сад не знамо којој смо судили. 

Тужилац: Па, питајте њега...њу! Је ли та друга глиста или глистац! Ууух... Дођавола са родно равноправном терминологијом! 

Главни жандар: Ни она не зна која од те две глисте је она.
Тужилац: О, бого мој, какав случај!! Али ипак, радије ћу пустити криву глисту да оде него оптужити невину! Услед недостатка доказа или боље рећи услед вишка оптуженог суд се распушта.

Експеримент: Како утврдити ког је пола богомољка пред вама

,,Мала школа шашаве науке"

Ово је веома лак експеримент којим се непогрешиво утврђује ког је пола богомољка. Богомољка је у науци позната још и као Mantis religiosa.

За овај експеримент потребан је:

• радни сто 
• мужјак богомољке 

Поступак рада:
Узети богомољку непознатог пола и лагано је спустити на сто.
Затим узети мужјака богомољке (пол смо претходно одредили по овде описаном упутству) и спустити га поред инсекта чији нам је пол непознат.
Ако наш испитивани објекат одгризе главу понуђеном мужјаку, онда је у питању женка, а ако га одведе на пиво у питању је мужјак.

ОДВРАТНИ ПАУЦИ И ШАШАВИ НАУЧНИК

Многим људима су пауци одвратнији него други инсекти. 

Добро, пауци заправо нису инсекти него зглавкари али то их не чини мање одвратним.

Узмимо за пример одвратну Тарантулу.

Расте до 25 цм, може да живи око 25 година и то (хвала богy далеко) у Јужној Америци. Ужасно је длакав (ваљда је због тога неожењен) и има ту незгодну навику да једе птице и жабе. Ујед му је језиво болан, али језивије од тога је чињеница да га људи држе као кућног љубимца.

То да му је ујед болан али не и смртоносан откро је неки шашави др Баегр из Арканзаса који је, изводећи експерименте достојне једног чудака, терао паукове да га угризу да би видео да ли су ти угризи болни или смртоносни.

Рецимо, терао је црну удовицу (не своју, него паука под тим именом) да га угризе и после три дана у болници признао колике је болове трпео. 

Годинама касније хтео је да тринидадска тарантула угризе заморца, али је овај угризао њега (паук научника, а не заморац паука). Како му отров није нашкодио пожелео је да га уједе и панамска тарантула.

Овог пута му се укочио прст.

Верујем да је његова жена (научникова, не паукова) била разочарана што паук није боље бирао место уједа и укрућивања, па да макар неко види вајду од шашавих експеримената др Баегра.