Откако сам чула вест да је Барак Обама помиловао ћурку, тачније две ћурке, никако да престанем да се дивим његовој хуманости.
Опште позната ствар је да је Дан захвалности празник који Американци славе уз пуну трпезу и ћурку. Та традиција вуче корене још од првих енглеских досељеника који су после 66 дана мукотрпног путовања допловили у Америку.
Досељеници су одмах наишли на потешкоће у прибављању хране и у помоћ су им прискочили локални Индијанци. Касније су им се досељеници адекватно одужили.
Поклањали су им дивну амбасадор ћебад ручно заражену којекавим болештинама, по који метак у чело или какав други сувенир.
Изрази као што су геноцид, етничко чишћење или слично, уколико су ти, драги мој читаоче, пали на памет, то је само плод твог, а не мог размишљања.
Јер досељеници су дали све од себе да се одуже староседеоцима за њихово доброчинство и још тада су отпочели дуготрајан процес њихове еманципације, а све у знак захвалности. Еманциповали су их до крајности. Али то се све догодило након оне ћурке коју су заједно појели.
Е, ове године је Обама решио да се некако одужи свим поједеним ћуркама од онда до дана данашњег и помилује Кокицу и Карамел.
Америчко друштво за заштиту животиња је сигурно громогласно поздравило ову вест и сигурно да на зиду канцеларија поменутог друштва увелико већ виси урамљена председникова слика.
Ћурке, с друге стране, сироте, ни саме не знају шта их је одједном снашло, али уживају у изенадној популарности.
Сликају се и ћурликну по који пут. Ништа необично.
И у Србији ћурке то исто раде.
Ћурличу, сликају се гостују по телевизијама.
Можда је то помиловање у ствари само био културан начин да човек каже:
,,Хоћу, бре печење, каква ћурка вас спопала. Печења и сарме дајте!"
Мада, ипак, изражавам сумњу у то.
Мора бити да је до хуманости.
То је још једна победа демократске Америке која је одлучно рекла не клању недужних животиња.
Из горе наведеног следи да је на Дан захвалности породица Обама кусала зрневље и салатице уместо ћурке јер нису ваљда лицемери, па да после ћуркиног помиловања прикољу неку другу животињу. Боже сачувај! То ће учинити послуга.
,,Данас је лош дан да будете ћурка и зато ће ове две ћурке наставити да живе." рече Обама приликом помиловања.
Сећам се ја и оних лоших дана да будете Срби. То је било онда када је о судбини Срба одлучивала једна ћурка (Мадлен, ако сте јој заборавили име). Вице верса.
На крају крајева, ја се као чудим што је Барак помиловао ћурку, а знам људе који су пре него што им је ћурка уопште допустила да је помилују морали да јој плате пиће. Али то је већ нека сасвим друга прича.
Елем, ко о чему ја о ћуркином помиловању.
Лепо је то, лепо господинe Обамe, требало би сви да размислимо о том чину.
Барак је сигурно изузетно задовољан што је Америка још једном показала свој демократски дух и после обилне вечере од купус салате и зобене каше за Дан захвалности задовољно се обратио својој жени:
,,Дарлинг, можемо бити поносни на себе. Још једном смо доказали да су Aмериканци најхуманији народ, ми водимо рачуна чак и о осећањима јадних животиња. И дедер ми додај ту мапу, да погледам кога бисмо ових дана могли да бомбардујемо."
Сликају се и ћурликну по који пут. Ништа необично.
И у Србији ћурке то исто раде.
Ћурличу, сликају се гостују по телевизијама.
.jpg)
