Куда?

Нећу никада да се вратим!
Немам ни куда, ни коме.
Сви познати људи утопили су се
у море неких непознатих лица.

Нећу никада да се вратим!
Свратила сам једном
и био ми је чудан тај мој град
који одавно није мој.

Деци о њему причам
као о Атлантиди.
Једну је потопило море
а другу људска глупост.
И похлепа.
И нигде сувог тла
по којем би се корачало.

Нећу никада да се вратим!
Немам ни куда, ни коме.
Чавке што смо их као деца
јурили по плочницима
одавно су крепале
од зиме и старости.

Нећу никада да се вратим.
Не можеш захватити воду
са пресахлог извора.
На њему још само прошлост

покушава да се напије,
не знајући, као ни ја, где да седне.
И предахне.

Урошевац       http://www.orthphoto.net/photo.php?id=6234