недеља, 19. јануар 2014.

Струјни ударац


-Хало, је л' то Електродистрибуција?
-Јесте.
-Хоћу да уложим приговор на децембарски рачун за струју.
-Је ли ти велики?
-Велики ми је. Хоћу да се жалим.
-А где ти је рачун?
-Ево ми га у џепу. Знате, за стан у комe нико не живи за новембар је стигао рачун од око хиљаду динара, а за децембар пет хиљада и сто динара. Није могућа толика разлика!
-Јеси ли проверио да ти није транзистор остао укључен?
-Па, ја и немам транзистор. Осим тога транзистор не ради на струју.
-Да нећеш можда ти да ме учиш. Је л' има унутра струјно коло?
-Па има, али..
-Немoj ти мени али, не зове се струјно ваљда зато што иде на гас, а?
-Чекајте мало...
-Немам ја времена да чекам. Толики људи ме чекају испред шалтера. Ако ти није јасно прочитај изјаву коју је директор дао за дневни лист "Пљуц и туц-муц". Лепо је рекао да су рачуни правилно обрачунати. Него људи не пазе. Не пазе!
Ево јуче дош'о човек да се жали. Чиме се ти бавиш друшкане, питам ја њега.
Бавим се биоенергијом. Биоенергијом је ли? Па, извини, молим те, шта ми се онда жалиш на обрачун. Овамо би да расипа енергију, а овамо не би да је плати.
-Али ту човек користи своју личну енергију...
-Личну! Одакле њему лична енергија? Да је није можда од тате наследио? Да му није од Бога можда?
-Ма, човече то је енергија коју...уосталом шта ја ту вама објашњавам. А шта је са мојим комшијама? У новембру су људи славили славу и трошили више струје за спремање и кување, а рачун за децембар им је скоро дупло већи?
-Дабоме. Побожни људи. То је добро. То је баш добро. Не каже се узалуд "Бог ће им платити". Е, па вероватно је то што је планирао да им плати за славски трошак, уплатио лично. Шта ја знам, нека расправе то са њим?
-Са ким? Са Богом? Па човече, ви нисте нормални. Толико људи се окупило да се жали, а ви кажете да је све обрачунато како треба. Па није могуће да толики људи нису у праву!
-Ма немој, ено онолико људи се сакупи и на параду поноса да докажу да су у праву, па их опет истуку.
-Ма какве сад то везе има?
-Има, дабоме! Већина још није платила ни рачун из априла препрошле године, а дигли џеву за овај децембарски к'о да стварно имају пара да плате.
-Па кад уредне платише код вас увек испадају овце. Не знам само како вам се исплати да отписујете 40% посто дуга, уместо да олакшицама стимулишете грађане да плаћају на време.
-Немој ти да бринеш о томе, имамо ми стручњаке који воде рачуна о исплативости. Математика је јасна. Ево на пример. Отпишеш дужнику 30% дуга, а пореској пријавиш да си отписао 50%...
- Ваљда причамо о 40%
-Па јесте. О томе ти ја и причам, Четрдесет је таман између.
-Ја тек сад ништа не разумем.
-Лепо ти пише све на рачуну.
-Тек то не разумем..
-Па, дабоме да не разумеш.
-Добро, а шта се ради са том разликом од двадесет посто?
-А то, па разлика иде у хуманитарне сврхе. Уплаћује се на рачун згрожених породица, као на пример, што је од овог нашег Обрадовића. A севап је, живота ми, само да видиш како се обрадује свакој уплати.
-Како мислите, згроженим, ваљда угроженим?
-Дабоме да мислим. Да видиш како му се ономад жена згрозила кад уплата није легла на време, па је уместо у Аспен морала да иде на Дивчибаре на зимовање. 
-Знате шта, овај разговор нема смисла. Ја ћу се жалити на овако висок рачун.
-Може, али прво мора да се плати рачун за децембар.
-Ама, човече ја се на њега и жалим.
-Молим лепо. Прво плати рачун, па таксу на жалбу, трошкове обраде и случај ћемо узети у разматрање. Трошкови поступка ће вам бити обрачунати уз следећи рачун.
-Ви сте луди. Док све то поплаћам могу и децембарски рачун да измирим у целости.
-Па, ето и сам видиш. Лепо сам те питао где ти је рачун?


Нема коментара:

Постави коментар