ПОТРАГА ЗА НЕМОМ: Да ли је Марлин стварно Немов тата?

Пиксаров анимирани цртаћ ,,Потрага за Немом" је 2003. године освојио Оскара за најбољи анимирани цртани филм и номинацију за најбољи оригинални сценарио.

Писац сценарија Ендрју Стентон  је ипак превидео једну кључну ствар из стварног живота ових риба.
 У ,,Потрази за Немом" риба по имену Марлин очекује принове са својом партнерком. Након што је велика риба појела његову жену и сву будућу децу осим малог јајашцета које ће касније добити име Немо, Марлин посвећује сву пажњу томе како да заштити свог јединца.
Када риболовци ухвате малог Нема и он заврши у акваријуму једне зубарске ординације у Сиднеју, Марлин креће у потрагу за њим и доживљава којекакве згоде и незгоде.

Добро, није сад да хоћу да тражим длаку у јајету и да цепидлачим,  цртаћ је сасвим океј, осим чињенице да би Марлин у ситуацији која је приказана у цртаћу постао-Немова мама.
Да не причам о томе да је Немова мама требала да буде представљена као крупнија јединка од тате.

Уосталом Немова мама је прво била мушко.

Ако ти је ово збуњујуће чекај да чујеш остатак приче.

Марлин и Немо су рибе кловнови. Риба кловн је у науци позната као Amphiprion percula.  Потиче из тропских вода и има способност да мења пол. Она је секвенцијални хермафродит који се роди као мужјак а затим се у претвара у женку.

Све рибе кловнови се рађају као мужјаци.
Хијерархија ових риба је строго одређена. У групи се налази женка која је најкрупнија и на самом врху лествице, и неколико мужјака. Женка се пари само са најкрупнијим мужјаком из јата. Када женка угине, мужјак са којим се парила нарасте и постаје женка а остали мужјаци из јата такође порасту и помере се за једно место у хијерархији.
Новонастала женка ће се сада парити са најкрупнијим мужјаком који ће једног дана такође постати женка, а он (који је сад она) ће бити замењен наредним најкрупнијим мужјаком.
Значи, у ситуацији у којој се нашао Марлин би постао и остао женка до краја живота.

Због популарности цртаћа ,,Потрага за Немом" научници су установили да је само пет година након што је цртани филм приказан, популација ових риба опала за невероватних 75%.
То је страшан податак.
Деца су пожелела да имају сопственог Нема, а родитељи су потрчали да им га набаве. Врста је на ивици да буде регистрована као угрожена.

Савет: Оставите Нема на миру. 

ХЕРМАФРОДИТИ: Да ли се то маже на хлеб?

Пол ћеш најлакше променити ако си, рецимо, риба кловн или орада. Ако ипак ниси риба кловн а и даље читаш овај текст ево пар речи о томе шта су  хермафродити.

Појам хермафродит описује биће које је двополно. Односно то је биће које ствара и мушке и женске полне ћелије. То значи да је и мушко и женско. Не увек у исто време.

Легенда о Хермафродиту

Реч хермафродит потиче из грчке митологије и везана је за причу по којој се речна нимфа Салмакида на први поглед заљубила у прелепог Хермафродита, сина бога Хермеса и богиње Афродите. Он ју је одбио, али му је Салмакида, док се Хермафродит купао у реци, пришла и обгрлила молећи је богове да заувек здруже њихова тела.
Ганути њеном љубављу богови су јој удовољили и претворили Хермафродита у биће које сједињује оба пола. Легенда даље каже да би свакога ко би се касније окупао у том извору сналазила иста судбина.

Хермафродитизам је честа тема античке ликовне уметности и књижевности.

Неке рибе и бескичмењаци знају да буду секвенцијални хермафродити, односно у стању су да мењају пол тако што један део живота проведу као мужјак, а други као женка или обрнуто.
Постоје и они други који су попут пужа или кишнe глистe хермафродити код којих су истовремено присутна оба пола.

Али природа није одушевљена самооплодњом и доста труда улаже да је спречи. Па се користи триковима као што је дихогамија (компликована рач која значи да је испољавање пола временски раздвојено). Јединка део живота буде мужјак, а део живота женка.
Или херкогамија (још компликованија реч) где су полни органи просторно одвојени па је самооплодња онемогућена или барем отежана.

Чему толики труд?

Чиме је то олакшано размножавање ако такви организми ипак не моге да се паре сами са собом?

Јер је организмима тако лакше да укомбинују дејт.

Зашто се природа толико труди да спречи самооплодњу?

Разноликост гена обезбеђује здраво потомство. 

Уколико неко има неку болест или аномалију велика је вероватноћа да се тај ген умуљао негде и код његових сродника. Можда се није испољио, али вероватно је ту.
Ако се сродници са том аномалијом укрсте, повећава се и вероватноћа да ће се она пренети  на њихове потомке.
Избегавање ових ситуација му дође као вечити слалом мајке природе између аномалија и мутација тј. њени вечити покушаји да их избегне.

А шта каже закон?

Из истог разлога се и међу људима избегава укрштање у сродству. И закон је ту умешао прсте, или боље рећи чланове. У овом случају члан 19.

По закону републике Србије (Породични закон) забрањено је ступање у брак сродиницима до VI степена сродства јер се одавно зна да недовољна разноликости гена (уколико потичемо од истог претка онда је велика вероватноћа да имамо сетове истих гена) на потомство може да остави разноврсне негативне последице. Најчешће у виду урођених болести или деформитета.

Степен сродства није исто што и колено и не треба их мешати.

И за крај приче о хермафродитизму преносим вести из несвести:

У пољском граду Тушину 2014. године градска управа  је започела необичну полемику. Требало је, наиме, да новоотворени парк за децу носи име Вини Пуа. Градски оци су сматрали да Вини Пу није примерен лик јер је, како су закључили, Вини Пу-хермафродит. ,,Вини Пу је го од појаса на доле и не види се јасно ког је пола" навели су  у закључку.
Није ми најјасније да ли је поменути закључак плод њихове ,,генијалности" или само опробана тактика ,,скрени пажњу јавности  док ми донесемо неки спорни закон".
Стара добра тактика. Код нас готово никада не омане...

СУЂЕЊЕ ГЛИСТИ

Мала школа шашаве науке

Тужилац: Оптужени, реците своје име и презиме!

Оптужена: Lumbricus terrestis, надимак: Кишна глиста. 

Тужилац: Заклињете се да ћете говорити истину и само истину тако вам пецарошка лењост помогла? 

Оптужена: Заклињем се! 

Тужилац: Оптужени сте да сте гадно, љигаво створење, да уништавате салату и да рупама које ријете оштећујете саднице биљака, као и да плашите саблажњиве девојчице својим љигавом појавом. Шта имате да кажете у своју одбрану? 

Оптужена: Али ја ријем рупе да бих уситнила земљу и да биљке лако могу да узму оне важне минерале који том приликом доспеју на површину, а и да вода и ваздух могу да испуне те рупе и тако доспеју до корења биљака. Ако при том оштетим и неку садницу, ја се заиста извињавам. Није намерно. 

Тужилац: У моменту када сте утегљени и донети на ово суђење ви сте, госпођо Терестис, уносили некакву трулеж у рупу. Шта вам је то требало? 

Оптужена: Извињавам се, ословљавајте ме, молим вас, са господин Терестис, код претходног питања сам постала мушко. 

Тужилац: Хммм, молим вас да се убудуће уздржите од мењања пола током испитивања. Дакле, одговорите на питање! 

Оптужени: Па, постоји тај један грашак са којим се радо дружим и он ме је замолио да му донесем мало трулежи да направи хумус за вечеру. 

Тужилац: Вас и ваше другове оптужују да на хектару земље имате обичај да организујете непријављене митинге. Научници тврде да вас на тим скуповима учествује прави мали милион.
Оптужени: Тачније, два милиона. 

Тужилац: Побогу! Ви имате део тела који се зове самар, јаше ли вас ко? 

Оптужени: Не, самар нам служи као торба. 

Тужилац: А у њој кријумчарите шећер и кафу? 

Оптужени: Не, не, у њему носимо јајашца, сертификат и потврду из социјалне службе да су јајашца наша и да смо у стању да се старамо о њима. 

Тужилац: Немам више питања. Молим да приступи сведок оптужбе. Ваше име? 

Сведок: Talpa europeae, надимак: Кртица. 

Тужилац: Шта ви, господине Еуропеае мислите о овој овде присутној госпођи, пардон, господину Терестис? 

Сведок: Млого је слатак, а док се представљао била је млого слатка. Мљац. 

Тужилац: За шта је оптужујете? 

Сведок: Побегла ми из оставу, што неје ни лепо ни културно. Ја сам гу културно и фино одгриз'о главу и метн'о је у оставу да ми не побегне док поново огладним. Али док сам ја огладнеја њој гу израсла нова глава и док сам ја гледајо Пинк она се изљигавила кроз мој дневни боравак и украла ми вечеру, то јест побегла. 

Тужилац: Немам више питања. Позивам сведока професорку биологије Дону Стормбрингер да приступи. Заклињете се да ћете говорити истину и само истину. 

Професорка: Заклињем се, свих ми глиста у башти. 

Тужилац: Да ли је истина да су једне кишне ноћи, башту у којој садите цвеће преплавиле кишне глисте? 

Професорка: Истина је. Оне воле кишу јер кожу морају да одржавају влажном да не би дехидрирале. Мени то не смета, осим кад почну да гамижу по бетону, па морам да их хватам и враћам у башту. Тад су ми знате... па, мало љигаве. 

Тужилац: Може ли се веровати некоме ко мења пол к'о чарапе? 

Професорка: Мислите на то што је глиста хермафродит? То код нижих организама није ретка појава, па ипак она никада не оплођава саму себе. Шта се чудите, ви као да никада нисте видели хипстера, и он му дође ко женско ли је, мушко ли је? 

Тужилац: Молим вас да будете политички коректни! Знао сам да је ризично вас довести у судницу. Ви увек имате неке бизарне приче. 

Професорка: Е, па ви ако хоћете да се правите фини и на ноте, ви идите на фејсбук па глумите до прекосутра. Природа нема пардона када је у питању опстанак врсте и она... 

Тужилац: Добро, добро, нећемо сад... каква је то вика позади!!! 

Главни жандар: Несрећа, господине, Кишну глисту је напао ашов, љубоморан јер му Кишна глиста узима посао. Каже у свету се на фармама производе глисте и продају пољопривредницима. Нико више неће ашов да узме у руке. Пресекао је Кишну глисту на пола! Тужилац: Па је л’ мртва?! Мртав?! До ђавола, ког је пола била... био у моменту напада?!! Главни жандар: Не знамо господине, било нам је незгодно да загледамо. Али није мртва... мртав. Још горе, поделила се на две глисте и сад не знамо којој смо судили. 

Тужилац: Па, питајте њега...њу! Је ли та друга глиста или глистац! Ууух... Дођавола са родно равноправном терминологијом! 

Главни жандар: Ни она не зна која од те две глисте је она.
Тужилац: О, бого мој, какав случај!! Али ипак, радије ћу пустити криву глисту да оде него оптужити невину! Услед недостатка доказа или боље рећи услед вишка оптуженог суд се распушта.

Експеримент: Како утврдити ког је пола богомољка пред вама

,,Мала школа шашаве науке"

Ово је веома лак експеримент којим се непогрешиво утврђује ког је пола богомољка. Богомољка је у науци позната још и као Mantis religiosa.

За овај експеримент потребан је:

• радни сто 
• мужјак богомољке 

Поступак рада:
Узети богомољку непознатог пола и лагано је спустити на сто.
Затим узети мужјака богомољке (пол смо претходно одредили по овде описаном упутству) и спустити га поред инсекта чији нам је пол непознат.
Ако наш испитивани објекат одгризе главу понуђеном мужјаку, онда је у питању женка, а ако га одведе на пиво у питању је мужјак.

ОДВРАТНИ ПАУЦИ И ШАШАВИ НАУЧНИК

Многим људима су пауци одвратнији него други инсекти. 

Добро, пауци заправо нису инсекти него зглавкари али то их не чини мање одвратним.

Узмимо за пример одвратну Тарантулу.

Расте до 25 цм, може да живи око 25 година и то (хвала богy далеко) у Јужној Америци. Ужасно је длакав (ваљда је због тога неожењен) и има ту незгодну навику да једе птице и жабе. Ујед му је језиво болан, али језивије од тога је чињеница да га људи држе као кућног љубимца.

То да му је ујед болан али не и смртоносан откро је неки шашави др Баегр из Арканзаса који је, изводећи експерименте достојне једног чудака, терао паукове да га угризу да би видео да ли су ти угризи болни или смртоносни.

Рецимо, терао је црну удовицу (не своју, него паука под тим именом) да га угризе и после три дана у болници признао колике је болове трпео. 

Годинама касније хтео је да тринидадска тарантула угризе заморца, али је овај угризао њега (паук научника, а не заморац паука). Како му отров није нашкодио пожелео је да га уједе и панамска тарантула.

Овог пута му се укочио прст.

Верујем да је његова жена (научникова, не паукова) била разочарана што паук није боље бирао место уједа и укрућивања, па да макар неко види вајду од шашавих експеримената др Баегра.

ТЕСЛА ЈЕ ГЕНИЈЕ

Знам да ово што сам написала у наслову није никаква новина и да је то опште позната ствар, али ја заправо нисам мислила на научника већ на произвођача мобилних телефона.

А лично имам и разлога да чврсто стојим иза онога што сам написала.

Био је кишни септембарски дан када сам у пословници МТС-а уз двогодишњи уговор за интернет пакет добила и Тесла таблет. Можда се и сећате промоције која је била пре три месеца, а можда нисте ни знали за њу, тек промоција је трајала кратко а интересовање за њу је богами било велико. Не догађа се сваки дан да за шесто динара месечно добијете таблет. 

Тесла таблет, тачније.  

Истини за вољу тада нисам имала појма каква је то марка и шта ме следује али супруг није имао дилеме.

 ,,Нека то буде поклон за твој рођендан, ако се слажеш.“

 ,,Слажем се," рекох ,,мада нисам сасвим сигурна шта  ћу ја са таблетом.“ 

То је било дванаестог септембра. До мог рођендана двадесет и петог септембра сам имала потпуно другачији (шта бих ја радила да немам овај таблет) став.

Тај дивни мали уређај  очас посла је заузео значајно место у нашим свакодневним активностима. Дао нам је другачији квалитет живота.

Да ми је пре тог дванаестог септембра неко рекао да ћу једном написати овакву реченицу описујући неки уређај вероватно бих презриво отпухнула и рекла нешто попут ,,ма јес, баш...“
Е сад..јес' да звучим као нека јефтина реклама, али ваљда човек има право да се одушеви нечим, онако за свој грош.

Међутим...

Већ након првог коришћења запазила сам да батерија мог уређаја не држи дуже од три четири сата и то кад уређај није ангажован. То ми се учинило премало, па сам се мејлом обратила произвођачу и објаснила укратко шта је у питању и питала шта ми је чинити. Добила сам брз и љубазан одговор: 
,,Жалим случај, обратите се најближем сервису да поправи квар у гаранцији."  

То моје слање би се можда  отегло да већ сутрадан таблет није, што би реко наш народ - црк'о. Неће да се пуни и тачка. 
Пронашла сам на интернету контакт овлашћеног сервисера, позвала људе а они ми лепо објаснили да треба да:

• уређај лепо упакујем, 
• опишем укратко проблем и 
• позовем курирску службу са којом сарађују, а која уређај у оба смера транспортује о трошку сервисера или произвођача (не знам тачно, тек није мени на терету). 

И стварно, у року од свега три-четири дана уређај је био сервисиран и враћен уз извештај да је квар уочен, отклоњен и да је био софтверске природе. Ја срећна и задовољна оваквом пословношћу.
Али, наравно, сви подаци, све апликације, све је било избрисано. Бацим се опет на посао (богами требао ми је читав један дан) да кудикамо све вратим на старо. Да вам не причам да смо се за тих неколико дана без таблета сви мало погубили. 

Елем, све би се срећно завршило да то није био тек почетак моје муке са таблетом.
Није прошло ни месец дана када се поновила иста ствар. Из чиста мира таблет опет није хтео да се пуни. Опет иста прича, нервоза, стрес, паковање, описивање проблема, звање, слање, контактирање курира, помисао на изгубљене податке и на још један дан потребан да се после сервиса све врати на старо и питање:,,Зашто Боже, зашто мени?!"

А жена на централи курирске службе ми изричито неколико пута наглашава:

 „Молим вас добро га упакујте.“ 

,,Ма немате бриге, најбоље што умем, у оригиналну кутију увученог у врећицу , и са заштитном фолијом преко.“

 Не, није помогло.

Сутрадан сам добила позив из сервиса и обавештење да је мој уређај запримљен и да му је  поломљен тач панел, да тај квар не подлеже гаранцији, да могу да зовем курирску службу да се жалим или да платим 4.500 хиљаде динара да се замени тач  па да се тек онда приступи поправци у гаранцији.
Као да ме је неко полио хладном водом.

Могла сам да истерујем правду али од свега тога  добићу само чир на желуцу, а штета остаје мени, па мени. Замолила сам их да ми дају мало времена да размислим. И размишљала сам, али никакво смислено решење ми није падало на памет.

У реду, платићу али шта плаћам? Хоће ли уређај убудуће радити или ме чека исти овакав шоу програм? Да ли  је можда боље да погледам неки половни таблет, а неке поузданије марке (и шта то уопште значи),  да ли је ово само несрећан сплет околности  и све тако у круг.
Требало је већ да одговорим људима у сервисном центру а ја и даље нисам знала шта ћу: поправљамо или ми га враћају таквог никаквог да ме подсећа на пораз и сваки пут подгрева ружна осећања која ми горе у стомаку.

Зачудо, нисам била љута, више сам била тужна. Тај осећај да си немоћан, да си остављен на цедилу, да свако пере руке од сопствене одговорности. Гоњена тим осећањима а свесна да је све можда само сплет околности које се догађају свуда у свету и свуда у сваком послу, села сам увече за рачунар и написала мејл произвођачу у коме сам након што сам објаснила случај написала и ово: 

"Ви, наравно желите да освојите тржиште и ја вам желим много успеха у томе, али будите поучени мојим примером и размислите о следећем: потрошачи се не одлучују за неку марку јер је она боља од других већ се одлучују за осећај сигурности који им таква куповина пружа. Сазнање да ће им произвођач пружити подршку када им она затреба и да се неће осећати остављени на цедилу, као на пример ја у овом случају.
У данашње време када искуства незадовољних корисника путем интернета и друштвених мрежа лако нађу пут до других потенцијалних купаца углавном начине више штете него што се то може измерити.
Волела бих да уместо овог поражавајућег осећаја имам онај да постоје и такви произвођачи који брину о својим корисницима и вољни су да помогну. Надам се да ће моје искуство помоћи да неки будући купци буду лишени ових ружних догађаја и осећаја која су мене задесила."

Искрено, нисам очекивала више од љубазног одговора у коме се само ,,жали случај", али преварила сам се. Већ колико сутрадан ујутру из сервиса ми је господин који се представио као Раша телефонирао и рекао како им је произвођач проследио мој мејл, како су га сви прочитали, да је свима стало да крајњи корисник буде задовољан и да је произвођач одлучио да ми да - потпуно нови уређај.

Била сам шокирана. Све се одиграло муњевитом брзином. Тог истог дана су ми послали уређај, а сутрадан ујутру сам га имала у рукама. Тачније добила сам га данас, деветог септембра и у тренутку док пишем овај текст мој нови уређај лежи на свом почасном месту.

 Остала сам затечена, најпре одлуком, а затим брзином и ефикасношћу којом се све одиграло.
Ја заправо нисам добила само нови уређај већ нешто далеко вредније. Добила сам поверење у људе који су учествовали у читавом догађају и фирме које они представљају.
Својим гестом су ми рекли ,,Не, ти ниси за нас потрошач без имена и лица, већ особа о којој желимо да водимо рачуна." Данас, када чујете гомилу негативних примера о томе како великима није стало до малих овај гест је преседан и са највећим задовољством причам ову причу.

Иако ће можда неверне Томе вртети главом и говорити да је ово плаћени текст јер им можда ово звучи исувише филмски да би било истинито, па ипак, све је тако од А до Ш. Срце ми је пуно одушевљења, заправо веровала сам да ћу успети да напишем овај текст пре него што нови уређај стигне до мене али предухитрили су ме за читав један дан.

Иако је већ време да се спремам на пут на међународни семинар и иако већ касним са припремама уживам пишући овај текст. Чини ми се да је веме да добре вести одзвањају јаче од лоших.

Куда?

Нећу никада да се вратим!
Немам ни куда, ни коме.
Сви познати људи утопили су се
у море неких непознатих лица.

Нећу никада да се вратим!
Свратила сам једном
и био ми је чудан тај мој град
који одавно није мој.

Деци о њему причам
као о Атлантиди.
Једну је потопило море
а другу људска глупост.
И похлепа.
И нигде сувог тла
по којем би се корачало.

Нећу никада да се вратим!
Немам ни куда, ни коме.
Чавке што смо их као деца
јурили по плочницима
одавно су крепале
од зиме и старости.

Нећу никада да се вратим.
Не можеш захватити воду
са пресахлог извора.
На њему још само прошлост

покушава да се напије,
не знајући, као ни ја, где да седне.
И предахне.

Урошевац       http://www.orthphoto.net/photo.php?id=6234